Rano je Vojvodjansko vece, predvecerje... nebo ima najljepse boje, od svijetle zute-narandzaste-crvene pa do ljubicaste i modro plave... Sparina, u vazduhu nema nikakvog kretanja... Po neka okasnila muva proleti, ili neki komarac prozuji pored uva... Sunce se polako gubi, dani su svekraci i kraci. Slutim kraj ljeta i zalosna sam jer ga nisam iskoristila onako kako sam namjeravala...Dobih zelju da slikam ovu Vojvodjansku idilu, da zabiljezim jedan od najljepsih dana u mom zivotu! Na kanalu se vidi odsjaj Sunca koje se polako sakriva iza trske, nestaje i .... tako umire jos jedan dan...
Нема коментара:
Постави коментар